Ćelijski Ciklus

Ćelijski ciklus obuhvata život ćelije i svi procesi njenog života

1. Interfaza

2. Ćelijska deoba

Najveći deo života ćelije obuhvata interfaza i to je period izmedju dve deobe.

1. G1 period (presintetska faza)

2. S period (sintetska faza)

3. G2 period (postsintetska faza)

-Presintetski period, traje 8h, ćelija raste

-U ovom periodu ćel. ima diploidan broj hromozoma

-hromozom ima jednu hromatidu i jedan molekul DNK

-Sintetski period, udvaja se DNK. 8h

-Hromozomi imaju dve hromatide. Svaki hromozom ima dva DNK.

-Sintetisu se histoni, uvećava se jedro i broj molekula DNK se duplira tkd covek ima 92

-Postsintetski period, najkraći, ćelija se priprema za deobu

- Proteini se ugrađuju u hromozom

-DNK i histoni formiraju hromozom

- Sinteza proteina za deobeno vreteno

1. Fisiona deoba

2. Mitoza

3. Mejoza

-deoba prokariota

-majka ćelija se razdvoji na dva klona ćerke ćelije

Deoba telesnih ćelija

Sastoji se iz dve faze

1. Kariokineza - Profaza, Metafaza, Anafaza

2. Citokineza - Telofaza

-najduži period, 60% vremena

-dolazi do razdvajanja centriola, i na kraju profaze zauzimaju naspraman položa

- nestaje jedrova membrana, jedarce i kondenzuje se gen. materijal

- parovi centriola i mikrotubula kreću da prave deobeno vreteno

-diploidan broj hromozoma 2n=46

-5% vremena

-formira se deobeno vreteno

-Hromozomi su najuočljiviji

-hromozomi se uzdužno cepaju pri čemu hromatida svakog hromozoma odlazi na suprotni pol

-30% vremena

-Hromozomi se vracaju u interfazno stanje

-formira se jedrova membrana, jedarce i sintetise se RNK

-dolazi do deobe citoplazme

nbtn

ntbn

-Deoba kojom nastaju polne ćelije

-Ćelije od kojih mejoza započne imaju 2n, na kraju mejoza nastaju 4 ćerke ćelije.

-To je redukciona deoba i sastoji se od dva period

1. Mejoza 1 redukciona deoba

2. Mejoza 2 mitoza

-smanjuje se broj hromozoma

-razmenjuje se genetički materijal

-pre početka mejoze je interfaza u kojoj se vrsi replikacija DNK

1. Leptoten

2. Zigoten

3. Pahiten

4. Diploten

5. Diakineza

-Uvećano jedro, hromozomi kao buketići

homologi hromozomi se spajaju i nastaju bivalentni hromozomi

javlja se crossing over - razmena gen materijala između nesestrinskih hromatida

najduži period u kome se desava crossing over

-Razlaže se jedarce i nastaje jedrova membrana

Hromozomi se smetaju u ekvatorijalnu ravan

-Dolazi do deobe bivalenata i citavi hromozomi odlaze na polove.

- Na jednom polu ima 23 hromozoma i 46 molekula DNK

Obrazuju se haploidna jedra i kreće podela citoplazme

-Dobijaju se dve ćerke ćelije sa haploidnim brojem hromozoma pri čemu svaki hromozom ima dva molekula DNK

-To je izmenjena mitoza

- Od sekundarnih gametofita nastaju gameti sa haploidnim brojem hromozoma

-Nestajanje jedrove membrane, -jedarce se gubi i hromozomi se spiralizuju

-formira se deobeno vreteno

-hromozomi su poredjani da grade ekvatorijalnu ravan

hromatide se odvajaju i svaka ide ka suprotnom polu

-ugiba se ćelijska membrana i dolazi do citokineze i nastaju 4 haploidne ćerke ćelije